Kako ostati fokusiran na cilj?
Kada postavimo cilj, krećemo ka ostvarenju u skladu sa veštinama koje trenutno imamo. Svakodnevno nas ometaju životne okolnosti. Izloženi smo raznim informacijama koje utiču na naše raspoloženje, ponašanje i oduke koje donosimo. Najčešće ne stižemo da ih kvalitetno obradimo i često ih prihvatamo zdravo za gotovo. Tada se dešava da, ako nismo snažno fokusirani na cilj, lutamo tražeći rešenja i gubeći motivaciju.
Kada cilj na radionicama postavimo u fokus, u polje, to izgleda ovako:
U polju, uz pomoć drugih ljudi, iz različitih uglova spoznajemo šta je uzrok problema. Tokom rada prikupljamo nove informacije koje su nam potrebne da bismo našli kvalitetno rešenje. Kada radimo na ciljevima koji nam se dugo ne ostvaruju, gde imamo blokadu i stalno nailazimo na prepreke - saplićemo se neprestano o jedan isti obrazac, i često je potreban niz radova. Kako napredujemo ka rešenju, mi rešavamo zadatak po zadatak i stičemo nove veštine. Napredujemo po etapama. Prva etapa nam služi da istražimo, sagledamo i osvestimo što više informacja vezanih za prepreke u ostvarenju cilja. U drugoj etapi, sa novim informacijama dolazimo do suštine, do uzroka problema, pravimo mudar izbor rešenja između raznih mogućnosti. Sve to stvara naš aktivan i potpuno svestan odnos ka ostvarenju cilja.
Treća etapa je prihvatanje rešenja i donešenje odluke o najvažnijim koracima koje treba da preduzmemo da bi se cilj ostvario. Četvrta etapa služi za pravljenje strategije, rad na rešenju, kroz usmeravanje pažnje i energije na akcije koje su neophodne da se ostavari cilj. Peta, finalna etapa je praćenje cilja. Nakon rada, potrebno je da vrtimo rešenje u glavi svaki dan, kao mali „film za poneti” (F2Go), kako bismo ostali fokusirani na cilj.
Ponavaljanjem filma preispitujemo sebe. Lovimo greške i loše navike. To je vid samoposmatranja. Da bismo ostali motivisani da vrtimo film u glavi, potrebno je da smislimo zadatke za svako ponavljanje. Na primer, danas dok vrtimo film, možemo da merimo koliko često ponavljamo jednu istu grešku. Sutradan možemo da pratimo šta činimo kada „ulovimo” greške. Naredni dan možemo da beležimo šta smo novo naučili. Na taj način ostajemo aktivno vezani za cilj, jačamo volju i razvijamo veštine.
O individualnoj radionici za rad na ciljevima, Hod do cilja, pročitajte OVDE.
Zašto je taj prvi korak tako važan?
Često slušamo o blagoslovima. Blagoslov je kada ti roditelj ili neka druga „važna” osoba u životu da blagoslov da radiš nešto što želiš, često nešto novo i drugačije od onoga što su oni radii. Na taj način nešto novo, čemu težimo i što učimo, predstavljamo i upoznajemo sa starim. To je kao kada se sretnemo sa ljudima koji se ne poznaju - prvo ih upoznamo. Ili kao sa znanjem: novo znanje upoznajmo sa starim i na taj način ih povezujemo. Znanje povezujemo razmišljanjem, reprodukcijom, povezivanjem iskustava i simulacijom mogućih rešenja kroz percepciju. Za to nam služi prednji korteks.
Važnost poslednjeg koraka
Da bismo ostali u duhu cilja, moramo da stvaramo pozitivna iskustva. Takva iskustva nam prave novu liniju budućnosti. Jedna linija donosi promenu, na primer, ostvarenje cilja, ali ne menja životne okolnosti. Da bi se promenile i životne okolnosti, potrebno je da stvorimo više takvih linjia budućnosti i da ih grupišemo. Zato moramo da ponavljamo cilj, da bismo počeli da vibriramo u skaldu sa njim i da bismo ga konstantno privlačili. Ako to ne radimo, cilj brzo potone u nesvesno i mi doživimo karmički pad.
Na primer, želimo da promenimo posao, dođemo na radionicu, uradimo cilj i zaista promenimo posao. Međutim, ubrzo na novom poslu počnu stari problemi. Zašto je to tako? Pa zato što zaboravimo suštinu. A suština je bila da nas na poslu poštuju, da nas dobro plaćaju, da uživamo u tome što radimo. Ako se mi ne bavimo ciljem redovno i ne podsećamo se stalno na to šta nam je bitno, dokle god nam to ne postane dobro utabana navika, drugi će nam nametati svoje. Stalno nas „zrače” svojim željama, potrebama i problemima, a mi to upijamo i posle nego vremena tako vibriramo. A kada se aktivno bavimo ciljem i vrtimo svoj film u glavi, onda mi zračimo na okolinu ono što želimo da privlačimo.
Kako održati pozitivnu vibraciju?
Opasnost po ostvarenje cilja - paraziti u svesti
U kolektivnoj svesti, pored naše svesti, postoje razne druge tuđe svesti, ali i razni paraziti svesti, kako ih naziva Vadim Zeland. Ti paraziti su ono što sprečava ljude da ostvare svoje želje. Oni utiču na našu motivaciju. Paraziti nemaju svesne namere, njima je jedini cilj da dobiju energiju.
Zašto se to dešava?
Prva čovekova potreba je da bude u odnosu, kako kaže Tomislav Budak. Odnos je treća snaga između dve osobe, koja vrlo često živi svoj život i na taj način vrši suptilni, nevidljivi uticaj na obe osobe. Taj odnos ih može ograničiti na bezbroj načina. Potrebno je uvideti negativna uverenja iz tog odnosa, osvestiti ih i odbaciti. Jer ako to ne radimo, ta uverenja nas sprečavaju da ostvarimo svoje želje.
Kada odnos čini više ljudi koji razmišljaju ili se okupljaju oko neke ideje, bilo da je to sport, posao, TV serija, tada kažemo da je to grupa. To je onda grupna, kolektivna svest. U toj svesti se nalaze misli raznih ljudi. Kada se te misli sinhronizuju, formiraju jedan nezavisni entitet, jednu energetsku informativnu strukturu. Entitet počinje da se razvija samostalno i da potčinjava Ijude koji ga čine svojoj volji. Vadim Zeland to nazva klatna. Klatna se hrane energijom Ijudi i čine sve što mogu da privuku što više ljudi i uvećaju svoju energiju. Pri tome im je svejedno kakva je energija, samo da je ima što više. Najlakši način za dobijanje energije je kroz najjače emocije, strah i bes. One se dobijaju kroz konfliktne situacije. Mi ljudi se lako uplašimo i brzo pobesnimo. Kada se to desi, klatno lako ostvari svoj cilj, a to je da u nama izazove što više negativnih emocija i iz toga uzme eneriju za sebe. Na konflikt smo automatski naučeni kako da reagujemo, instikntivno i bez mnogo razmišljanja. Začas nas neko uvuče u dramu i obori nam energiju (obori nas na svoju nisku frekvenciju). Klatnu je cilj da takav odnos što duže traje i na neki način ga i čuva. Ono će učiniti sve što je je u njegovoj moći da održi ovakav sistem da se ne raspadne. To jest, on će nastojati da drži strane u konfliktu uvek zajedno. Vole se ali se tuku!
Šta nam je činiti?
Prvo treba srediti odnos sa osobom preko koje se povezujemo, kačimo na problem i kolektivnu svest. Taj odnos je ispunjen negativnim emocijama, ograničavajućim uverenjima i raznim drugim problemima. Važno je da uočimo koji mehanizam se nalazi iza njega, i kakva je lekcija koja se krije u problemu. Tu učimo nove životne veštine koje nemamo, a potrebne su nam da bismo rešili problem. Svrha problema je da iz njih učimo, da se menjamo, da prihvatamo odgovornost i razvijamo disciplinu. Rešenje je kada taj odnos dovedemo do bezuslovne ljubavi.
Na grupnim radionicama dobijamo uvid u suštinu odnosa i problema, lečimo blokade, i vidimo put ka rešenju. Sve to je potrebno doživeti i direktno na individualnoj radionici. Da kažem, sada, umesto drugih ljudi, potrebno je da sve to propustimo i kroz sebe. Da ponovo direkno spoznamo cilj ili osobu sa kojom smo u odnosu. Zatim da pedantno očistimo svoje traume i negativne sadržaje i da ih pretvoritimo u pozitivno iskustvo. Tako naučena lekcija je tada put ka uspehu. Cilj postaje automatski, jer smo prevazišli i osvestili štetan obrazac ponašanja i doživeli sebe na novi način. Na problem gledamo drugačije i u stanju smo da svesno kreiramo budućnost.
Šta činiti nakon automatizacije cilja?
Potrebno je stalno održavati svoju pozitivnu vibraciju i motivisati sebe. Motivacija većim delom zavisi od spoljašnjih okolnosti. Da bismo ostali usmereni na cilj, potrebna nam je volja. Volju takođe moramo da vežbamo i razvijamo. Snažna, vešta i dobra volja ne padaju sa neba, nego se razvijaju i balansiraju do stvaranja potpuno razvijene volje.
Šta da radimo kada nas drugi ljudi uvlače u svoje priče i obaraju nam frekvenciju?
- Ignorišemo ih
- Prihvatimo komunikaciju umesto da se svađamo i odmah posle toga se izmaknemo čim se ukaže prilika
- Pokušavamo humorom da preokrenemo situaciju i promenimo frekvenciju
- Prekinemo komunikaciju sa njima, ako baš ništa ne pomaže
Dodatak - Razvijanje volje
Potrebno je stalno negovati i razvijati volju.
Jaka volja je povezna sa snagom i energijom. Ako je korsitimo bez razmišljanja i planiranja, može biti i štetna za nas. Možemo da izguramo svoje, grešeći i povređujući druge ljude i sebe. Kada razmišljamo, vežbamo našu veštu volju. Ona nam daje sposobnost da usmeravamo svoje emocije, misli, impulse, intuiciju, imaginaciju i senzacije. Da izaberemo aktivnosti u skladu sa našim unutrašnjim bićem. Da istražimo motive i otpore koji utiču na naše ponašanje i da osmislimo pravi način kako bismo postigli cilj. Dobra volja je kada uključimo i ljubav. Tada biramo ciljeve koji su za dobrobiti svih - i nas, i drugih, i za opšte dobro. Transpersonalna volja nam služi za postizanje životnog cilja.
Više o volji pogledajte OVDE
