Šok i trauma

Na putu od deteta do odraslog čoveka mi se trudimo da se prilagodimo i zaštitimo od raznih komplikovanih i neprijatnih situacija, izgrađujući kroz ta životna iskustva samopoštovanje i lične vrednosti.

Kada se susrećemo sa neprijatnim i šokantnim situacijama, mi doživljavamo traumu. Trauma je negativna reakcija naše psihe na neprijatan i šokantan događaj. Automatski se branimo tako što naša psiha stvara novi zaštitni mehanizam. Taj novi mehanizam je zasnovan na negativnom iskustvu i često ga koristimo i kasnije, kao negativni program kog nismo ni svesni. On gradi naš pogled na svet, koji nije prirodan, već zasnovan na negativnom iskustvu.

Koje su to negativne reakcije i programi koje stvaramo?

  • Negativne emocije (strah, bes, tuga...)
  • Negativna uverenja o sebi, životu, drugim ljudima ili Bogu („ljudi su zli”, „život je težak” i sl.)
  • Negativni program - odbrambeni mehanizam, npr. poricanje,
  • Gubitak identiteta, tj. nekog izvornog, pozitivnog kvaliteta Duše.

Zašto se to dešava?

U stanju šoka, mi „ nismo pri sebi”, tj. nismo svesni onoga što nam se dešava. Tada smo ranjivi i otvoreni za razne uticaje. Taj negativni program zračiće iz nas i privlačiti u naš život negativne ljude i situacije. Ideja tog privlačenja je da ponovo prolazimo kroz slično negativno iskustvo kako bismo prevazišli šok ili traumu, izvukli lekciju iz toga - kako treba, kako ne treba - i promenili negativno ponašanje u pozitivno. Iz iskustva koje nas blokira i koje nam šteti, nastalo bi iskustvo koje nas jača i snaži i korisno služi.

Traumatsko iskustvo se dešava kao rezultat našeg neznanja i nesposobnosti. Mi nismo u stanju da neprijatnu situaciju svesno i kvalitetno obradimo, da je doživimo kao lekciju za razvijanje novih sposobnosti, nego to pretvaramo u traumu i blokadu.

Koje su posledice traume?

  • Fizičke - bolesti i drugi problemi sa zdravljem
  • Psihološke problemi - emocionalne posledice koje proizvode probleme u odnosima sa ljudima i kreativne blokade koje prave probleme u ostvarenju ciljeva
  • Duhovne - umesto da verujemo u sebe i svoju božansku prirodu, možemo se povezati sa raznim sektama, političkim partijama, grupama koje ne služe razvoju.

Rešenje za ovo je rad na sebi. Kontinuirano i stalno duhovno usavršavanje, po meri pojedinca, a ne instant rešenje primenjivo na svaku osobu. Otkrivanje svoje prave prirode i svojih talenata i sposobnosti - to je čarolija ličnog razvoja.  

Kako bismo ponovo pokrenuli život u sebi, potrebno je da se suočimo sa strahom i dozvolimo mu da se izrazi i oslobodi kroz telo, i završi svoju putanju.

Taj proces je vrlo delikatan i potrebna nam je podrška, osećaj sigurnosti i bezbednosti dok prolazimo kroz to. U tom procesu neophodan je rad sa terapeutom.

Prema Tomislavu Budaku, model nastanka fizičke bolesti kao posledice traumatskog iskustva izgledao ovako:

Traumatsko iskustvo → duhovni poremećaji (osećaj odvojenosti od Boga Duha) → psihološki poremećaji (negativne misli i emocije, odvojenost od bezuslovne ljubavi ) → energetski poremećaji (blokiran energetski protok, napetost, pad imuniteta) → fizička bolest.

Da bismo izlečili telo i dušu, potrebno je očistiti traumatsko iskustvo, zajedno sa svim pratećim energetskim nečistoćama. Zatim treba očistiti sve psihološke, spiritualne i energetske posledice traumatskog iskustva.

U slučaju bolesti, neophodno je podvrgnuti se medicinskom tretmanu, odnosno uključiti postupke kojima ćemo delovati na fizičko telo kako bismo ga vratili u zdravo stanje.

Na kraju je potrebno napraviti plan i program pozitivnih aktivnosti po kojima ćemo delovati ubuduće.
 

Kao posledica traume nastaju odbrambeni mehanizmi u vidu karakternih šablona i psiho-energetskih formi. O tome u sledećem tekstu.

Korišćena literatura:

- Tomilsav Budak, Traumatsko iskustvo, struktura, izvor, posljedice i smisao

- Barbara En Brenan, Izranjanje svetlosti