Volja

Poreklo volje

Volja se razvija od malih nogu. Već sa dve godine dete odgovara sa „neću”. Sledeća faza je „hoću”. Dete ima želju da učini nešto lepo za nekoga. Treća, kreativna faza, nastaje kasnije, kada dete počinje da radi ono što samo želi, tj. kreće u ostvarivanje sopstvenih ciljeva. To je ujedno i prvi korak ka individualizaciji. Deca koja uspešno razviju volju postaju samouverena i nezavisna. Oni kojima to ne uspe, osećaju stid, nesigurnost i sumnjaju u sebe.

Tri faze volje

  1. Ja neću
  2. Ja hoću
  3. Ja želim

Treća faza, ja želim, odraz je lične moći. Ona nam pomaže da odložimo instant zadovoljstva, da se setimo cilja onda kada smo u krizi i da držimo fokus na uspehu. Ona je odlika uspešnih ljudi.

Čitala sam neka istraživanja u kojima se kaže da su deca su do 4. godine geniji. Kada napune 20 godina, samo 10% njih to i ostane. Kada napune 30 godina, samo 2% dece ostanu geniji. Zašto? Zato što su do 17. godine 150.000 puta čuli „ne” ili „Sedi tu gde si, ne možeš ti to. A samo 5000 puta čuju „da. Tako se u mozgu formira neurološki put koji kaže „Odustani!.

Kao odrasli, mi imamo tri vrste volje - volju da uradimo ono hoćemo, volju da sprečimo ono što nećemo i volju da se držimo cilja, tj. da se fokusiramo na ono što zaista želimo.

Potrebno je da razvijemo volju kao vrhunski sportisti, tako što ćemo odmereno, mic po mic, pomerati svoje granice. I kao što možemo pronaći ono što nas motiviše kad izgubimo snagu, tako možemo potražiti način da pomognemo umornim delovima svoje ličnosti da prave mudre izbore. - kaže Keli Makgonigal (Kelly McGonigal) u knjizi Snaga volje kao instinkt.

Zašto je važno imati ciljeve?

Da bismo bili zdravi i srećni, potrebno je da kreiramo i ostvarujemo svoje ciljeve. Ako to ne radimo, može nam se desiti da, pored nezadovoljstva i depresije, radimo na ostvarenju tuđih ciljeva, a ne svojih.

Mi ljudi uvek imamo neku potrebu. Kada je ta potreba instinktivna, zove se nagon. Nagon za hranom, sigurnošću, zaštitom. Kada zadovoljimo te osnovne nagone, obojimo ih emocijom i uključimo maštu, nagon postaje želja. Želja je ono što nas budi i pokreće, daje nam smisao i volju da krenemo na put ka cilju. Želja daje toplinu, sadržaj, imaginaciju, kvalitet dečije igre, svežinu i punoću volji. Volja pomaže želji da sazri, da odraste, da se učvrsti. Volja usmerava želju, štiti je i omogućava joj da opstane bez prevelikih rizika. Bez želje, volja gubi vitalnost i može da nestane.

Potrebna je velika količina energije za ostvarenje ciljeva. Osim energije, kako bi volja koja vodi ka cilju bila konstantna, potrebna je zrela volja. Ona najjača sila naše individualnosti, naše autentičnosti. Za to su potrebni istrajnost, smisao, svrha, koncentracija, disciplina i prioriteti.

Kada postavimo nameru da ispunimo svoju želju, ona prerasta u cilj. Čovek je prirodno orijentisan ka ispunjavanju ciljeva. Onog trenutka kada donesemo odluku da krenemo ka cilju i postavimo nameru, naš unutrašnji svet i spoljašnje okolnosti kreću da pružaju otpor prema cilju. Strah i ljubav koje osećamo tada utiču na naše ponašanje i volju. Kako tada ne bismo odustali od cilja, potreban nam je i dobar motiv i dobar plan. Dobar plan je pola posla, kao dobar sistem za navigaciju do cilja. Pomaže nam da se usmerimo u pravom pravcu kada zalutamo ili zastanemo.  

Plan nam je potreban jer je čovek sklon da rasipa energiju na puno različitih zadataka i interesovanja. Za jaku volju potrebni su nam znanja i veštine. Potrebno je da uključimo i emocije, želju, motiv, i da vežbamo veštu volju.

Najbolje je da ciljevi budu dugoročni, sa kratkoročnim zadacima. Potrebno nam je da izgradimo svoj motivacioni sistem i da cilj postižemo u etapama.

Etape postizanja cilja su sledeće:

  • Postojanje neke potrebe, želja i težnja da se ona zadovolji
  • Postojanje odluke i namere da se cilj ostvari i postavljanje jasnog cilja
  • Razrađivanje koraka za postizanje cilja
  • Postojanje motiva koji pomažu ili odmažu u tim koracima
  • Javljanje konflikta, borbe između motiva i izbor pravog motiva
  • Prihvatanje koraka koji vode ka rešenju i postizanje unutrašnjih uslova za cilj
  • Ostvarivanje prihvaćenog rešenja.

Na ovaj način preuzimamo odgovornost za svoje postupke i biramo svoju slobodu.

Volja je naša pokretačka snaga. Pokreće nas na aktivnost. Kada je kombinujemo sa željom i veštinom, dovodi nas do uspeha.

Kriza volje

Zašto ljudi izbegavaju da razvijaju volju? Zato što kada kažemo „volja”, često prvo pomislimo na borbu za nešto. Zato ljudi umesto da uključe volju, automatski odlučuju da krenu linijom manjeg otpora i ostanu pasivni. Lakše je raditi nešto površno i zabavno, kao što je gledanje filmova, igranje igrica i sl. Prepuštanje varijanti „šta mi Bog da” i automatizmu je mnogo lakše nego uložiti trud i napor da postignemo nešto. Ali tako je samo u početku. Kada shvatimo da živimo tuđe želje i ciljeve, a da imamo naše, prvo što treba da osvestimo o sebi jeste da imamo mogućnost da biramo svoje želje, odluke, postupke, da pravimo svoje izbore. Kada shvatimo da imamo moć da kreiramo sebe i svoj život i da utičemo na svoju okolinu, tada je vreme da preduzmemo akcije u skladu sa tim.

Volja, krivica i strah

Kada krenemo da kreiramo svoj život u kome živimo slobodno, nezavisno od drugih i samoostvareni, kao prva prepreka za ostvarenje tog cilja javlja se osećaj krivice što se odvajamo od drugih. Ispunjavanjem svojih ličnih ciljeva, odvajamo se od drugih i preuzimamo odgovornost za sopstveni razvoj i za dalje akcije koje preduzimamo. Odvajamo se od dečije potrebe da neko drugi učini nešto za nas i umesto nas.

Ukoliko nemamo dovoljno svesti, energije i veština da se nosimo sa promenama i izazovima koje nosi sloboda, tada projektujemo svoju volju na druge ljude ili institucije i postajemo zavisni od njih. Tako ne moramo da se nosimo sa sobom i da preduzmemo odgovornost za taj deo sebe.

Stadijumi razvoja volje

Prvi korak je da prepoznamo da volja postoji, da mi reagujemo na spoljašnje stimuluse automatski i da nam se život „dešava” bez naše volje. Drugi korak je da prepoznamo da imamo volje da preuzmemo određeni stepen kontrole nad onim unutrašnjim i spoljašnjim iskustvima koja oblikuju naš život.

Treći korak je da mi biramo kako ćemo se osećati, da mi kreiramo svoja iskustva i da shvatimo da mi jesmo naša volja.

Kako se razvija volja?

Kao i cilj, i volja je proces koji se izgrađuje po etapama.

1. Prvi korak je borba motiva. Izaći iz udobne zone i pokrenuti se na akciju, ili ostati pasivan. Strah i ljubav nas prate tokom tog procesa.

2. Kada prihvatimo i odaberemo cilj, nakon izbora motiva, potrebno je i da donesemo odluku, da postavimo nameru, da se zareknemo sebi da ćemo taj cilj i ostvariti.

3. Treći korak je da se pokrenemo na akciju ka izvršenju donete odluke. Bez izvršenja donete odluke, nema ispoljavanja volje, i u tom slučaju vraćamo se ponovo na pustu želju.

Nakon donošenja odluke o izvršenju cilja, stvaramo unutrašnje uslove za njegovo ostvarenje. To znači da uklanjamo prepreke i otpore i stvaramo našu unutrašnju motivaciju. Savladavanjem prepreka prevazilazimo svoja samoograničenja i delujemo u pravcu ostvarenju cilja, trošeći snagu koju smo unapred preraspodelili. Time razvijamo i jačamo sebe i svoju volju. Tokom tog puta, potrebna nam je motivacija.

Kako deluju cilj i volja udruženi? Pomoću ovih šest koraka:

 

  1. Istraživanje: šta želimo
  2. Razmišljanje: izbor između mogućnosti
  3. Odlučivanje: šta je najvažnije da uradimo u ovom trenutku, šta je cilj
  4. Prihvatanje cilja: donošenje odluke da se cilj ostvari
  5. Planiranje: određivanje najboljeg načina da se postigne cilj
  6. Primena plana: preduzimanje koraka ka cilju.

 

Kako razumeti volju?

Volju gubimo zato što ne uspevamo da predvidimo gde, kada i zašto ćemo u nečemu popustiti. Najbolji način da poboljšamo samokontrolu jeste da vidimo kako i zašto gubimo kontrolu. Samodisciplina je samokontrola, i podrazumeva duhovnu, mentalnu, emocionalnu i fizičku disciplinu. Daje unutrašnju snagu kako bi se energija usmerila na cilj i kako bi se istrajalo u tome do ostvarenja. Obe sposobnosti su potrebne za svakodnevne postupke i odluke, za donošenje važnih odluka i ostvarivanje velikog uspeha. Počnimo od toga da se zapitamo šta bismo želeli da uradimo, a šta želimo da prestanemo da odlažemo, i koji je naš cilj!

Evo nekoliko pitanja koja vam mogu pomoći u razumevanju volje:

  • Koja je najupornija i najsnažnija štetna navika u vašem životu?
  • Šta želite da prestane da radite, jer to šteti vašem zdravlju, sreći, uspehu?
  • Koji je najvažniji cilj kome želite da se posvetite?
  • Koja će vas trenutna žudnja odvući od cilja?
  • Šta zaista želite, a šta ne?
  • Kako da dođete do toga što želite?
  • Kako sebe sabotirate na putu do uspeha?
  • Zašto odlažete?

Prema Keli Makgonigal, iz knjige Snaga volje kao instinkt, kada posustajemo, treba da se setimo cilja. Ako je cilj da se zdravo hranimo, a imamo poriv da pojedemo čokoladu, tada je dobro da prepoznamo taj naš deo i damo mu ime. Kako se zove taj vaš instant deo? Na primer, Debeljuca. Kada mu damo ime, lako ćemo ga prepoznati kada se pojavi. Potrebno je da prihvatimo njegove želje i potrebe i da ih razumemo. Bez griže savesti, potrebno je da budemo blagi prema sebi i prihvatimo da ponekad grešimo. Nakon toga treba da se prisetimo da unutar nas postoji i mudri deo nas, koji ume da se odupre čokoladi. Tom našem delu takođe treba dati ime. Na primer, Čarobnjak Gandalf. Zatim je potrebno da prihvatimo i njega. To je deo nas koji može da nas podrži kada nam je potrebna snaga volje da se nečemu odupremo ili uradimo nešto teško.

Obratite pažnju šta se dešava u trenutku kada osetite da ćete popustiti i pojesti čokoladu. Kako se osećate tada, o čemu mislite, koje su to situacije kada vam se okida taj impuls? Šta govorite sebi - „nek ide život”, „samo jednom se živi”? Mozak reaguje na to iskustvo. Zamolite vaš mozak da se uključi i koncentriše na to da nađe bolje rešenje za vas. Kada to često radite, mozak postaje fino podešen da koristi veštine samokontrole, pažnje i fokusa, da upravlja stresom i impulsima. Navikli smo da se identifikujemo sa iskušenjima koja su izvan nas, a koja su štetna za nas - čokoladni kolač, cigareta, internet. Promenite indentifikaciju. Identifikujte se sa time da budete zdravi i suzdržani. Sledeći put kada se javi iskušenje udahnite duboko, usporite disanje. Napravite pauzu i plan.

Važno je znati šta nije volja

  • Inat
  • Tvrdoglavost
  • Kopiranje drugih

Bogati i popularni ljudi se smatraju ljudima koji imaju jaku volju. To je često pogrešno. Umesto volje, kod njih je u pitanju nagon, žudnja za novcem, senzacijama, moći, slavom, popularnošću.

Citati

„Ako želimo da donosimo mudrije odluke, treba bolje da razumemo svoju verziju iz budućnosti i da joj pružimo podršku. I treba da zapamtimo da ćemo u budućnosti opet mi kupiti plodove našeg delovanja u sadašnjosti i da ćemo sami sebi biti zahvalni na uloženom trudu.” - Keli Makgonigal, iz knjige Snaga volje kao instinkt

„Prosto je zadivljujuće u kojoj meri mozak u naše odluke ugrađuje i ciljeve, verovanja i postupke drugih ljudi. Bilo da smo u društvu s nekim ili makar samo razmišljamo o drugim ljudima, oni postaju još jedan deo naše ličnosti koji pokušava da preuzme kontrolu. Ovo pak važi i u obrnutom smeru: i naši postupci utiču na postupke bezbroj drugih ljudi, i svaki naš izbor može nekog da inspiriše ili da ga stavi pred iskušenje.” - Keli Makgonigal, iz knjige Snaga volje kao instinkt

Pročitajte još  volji

Literatura:

 

https://www.krenizdravo.rtl.hr

http://milivojevic.info/potrebe-i-zelje

https://www.b92.net/zdravlje/

http://milivojevic.info/volja/

https://jovanamiljanovic.com/2016/12/disciplina/

https://olicentar.rs/o-volji-i-problemima-s-voljom/

https://sh.wikipedia.org/wiki/Volja

http://www.bajazetov.com/blog/kako-da-definisete-svoje-ciljeve/

https://opusteno.rs/kutak-shvacenih-f63/kako-razviti-snagu-volje-i-samodisciplinu-t24493.html

http://psihoterapijsketeme.rs/2011/o-volji-i-problemima-s-voljom/

https://nlpcentar.com/ciljevi-zasto-su-vazni-i-kako-ih-ostvariti/

http://edukacija.rs/zivot/osnazite-svoju-volju