Međutim, u praksi se često pokaže da problem nije samo u pojedinačnoj odluci ili procesu. Iza mnogih situacija stoji dublja dinamika odnosa i struktura samog sistema u kojem organizacija funkcioniše.
Kada se problem posmatra samo na operativnom nivou, često se pokušava rešiti kroz nove procedure, dodatne sastanke ili promene u organizaciji posla. Ipak, ukoliko uzrok leži u odnosima između ljudi, u nejasnim ulogama ili u neravnoteži unutar sistema, takva rešenja često daju samo privremene rezultate.
U takvim situacijama koriste se organizacione konstelacije kao metoda za sagledavanje šire slike i dinamike sistema.
Ovaj pristup organizacijama pomaže da razumeju različite vrste izazova, kao što su:
- strategija razvoja kompanije
- konflikti u menadžmentu
- pozicioniranje zaposlenih u organizaciji
- dinamika u porodičnim firmama
- integracija nakon spajanja kompanija
- razvoj novih projekata
- analiza brendova i proizvoda
- priprema za važne pregovore.
Kada se organizacija posmatra kao celovit sistem, često postaje jasno ono što ranije nije bilo vidljivo. Tada se može uočiti:
- gde se zaista nalazi blokada u sistemu
- koji odnosi nisu u ravnoteži
- koje odluke mogu stabilizovati organizaciju.
Zanimljivo je da ponekad i mala promena pozicije jednog elementa u sistemu - bilo da je to osoba, tim, projekat ili odgovornost - može promeniti dinamiku čitave organizacije.
Upravo zbog toga sistemski pristup omogućava da se problemi ne posmatraju samo kroz pojedinačne situacije, već kroz međusobne odnose i strukturu koja ih povezuje.
Zaključak
Kada se organizacija sagleda kao celovit sistem, često se otkrivaju skrivena mesta blokada koja nisu vidljiva na operativnom nivou. Takav pogled omogućava donošenje jasnijih i stabilnijih odluka koje dugoročno jačaju funkcionisanje tima i organizacije.
