Vaspitavani smo da igramo uloge i da potiskujemo svoja osećanja. Vreme je da se pozabavimo svojim emocijama i da naučimo da ih izražavamo.
Bes nije loš, ako dođe i prođe, baš kao i svaka druga emocija. Međutim, ako ga potiskujemo i on se akumulira, tada je štetan i po nas i po našu okolinu.
Većina ljudi kontoliše osećanja ili ih izražava na pogrešan način, jer su tako vaspitani. Izražavanje emocija se smatra ženskom osobinom. Devojčicama i ženama je dozvoljeno da pokažu osećanja, ali tako da negativne emocije izražavaju plakanjem, a ne i da budu agresivne. Dečacima je „dozvoljen” bes, pa i agresija, tj. da se potuku. Međutim, nije poželjno da pokažu tugu i da plaču.
Ljudi reaguju površno i misle da su emocije problem, pa se onda bore protiv njih na razne načine. Ignorišu ih, piju lekove, alkohol, uzimaju droge, prejedaju se itd. Traže način da se smire, da budu cool i da ih ništa ne dotiče.
Kratkoročno, to može biti rešenje, ali šta ako je to svakodnevna situacija koja se ponavlja i uvek u nama iznova izaziva bes? Ako je uzrok našeg besa posao, a mi svaki dan moramo na posao, ne možemo biti pijani ili drogirani po ceo dan.
Od egoizma do emotivne slobode
Bes i tuga su slični po tome što su obe emocije potisnuta energija. Tuga je osećaj da nam je učinjena neka nepravda, neprijatno nam je ili nam je neko nešto loše uradio i mi nismo mogli da reagujemo. Osećemo se bespomoćno, bez akcije i energije.
Za razliku od tuge, bes je akcija! Nešto možemo da preduzmemo, prosto živnemo. Zato mnogo ljudi uživa u besu i često se drži ove emocije. Ti ljudi nisu dobri ljudi. Opasni su i toksični.
Čovek je biće emocija koje su stalno u pokretu: tužni smo, pa smo besni, pa smo radosni i tako u krug. Doživimo neku situaciju, ona u nama izazove određeno osećanje, mi ga iskažemo i oslobodimo ga se. Jutro nam počne lepo, a veče je užasno. I tako u krug. Ovo nije naša prava priroda. Ovo je površna reakcija za čiji program daljinski upravljač drži naš um.
Osećanja su korisna, jer nam omogućavaju da reagujemo na promene u okolini, da se prilagodimo tim promenama i da komuniciramo sa drugim ljudima. Tako nas, na primer, zabrinutost upozorava na opasnost, bes pomaže da se odbranimo, tuga da prebrodimo gubitak, dok nežnost jača veze između ljudi.
Emocije nas čine živima, ali preterivanje, prevelika doza emocija, euforija nas čine robovima i naše ponašanje čine detinjastim. Kada smo u afektu, sposobnost mudrog razmišljanja i donošenja odluka je smanjena. Biti stalno u nekoj drami nije zdravo pre svega za naše telo. Jake emocije su reakcija koja dolazi iz našeg uma.
Od rođenja pa nadalje, naš um snima svet oko sebe, a zatim nam pušta te snimke u određenim situacijama i mi na osnovu njih reagujemo. Tako da uvek reagujemo iz prošlosti. Um je gospodar, a mi mu služimo. Ko gospodari umom? Gospodar uma su spoljašnje okolnosti, tj. drugi ljudi i prošlost. Um reaguje 45% po navici. Naš problem je što se mi sa njim identifikujemo. Tada nama gospodare drugi ljudi i životne okolnosti. Tada smo žrtva, a žrtva je gorka uloga. Akumulirani bes koji žrtva nosi u sebi i želja da se osveti celom svetu za sve nepravde koje su joj načinje. Takva uloga ne dozvoljava rast i razvoj.
Da bi se izašlo iz uloge žrtve, potrebno je da se preuzme odgovornost za sebe, svoje emocije, reakcije i postupke.
Kako radi bes
Na primer, kolega nas je prevario u pogledu posla. Um, kaže: „Prevara”! Amingdala stimuliše stvaranje adrenalina, dobijamo snažan priliv energije, stežemo pesnice i spremamo se za borbu. Srce nam brže lupa, zenice se šire, disanje je teže, agresija raste i podižemo ton glasa. Instinkt nam govori da treba da preživimo, da se borimo i da uzvratimo. Besni smo i želimo da pošaljemo poruku - promeni ponašanje, kriv si, prevario si me. Bes nam služi da se zaštitimo, i zato je jedan od najtežih i najagresivnijih impulsa za prevazilaženje.
Besni smo kada se prema nama ponašaju nepošteno, manipulišu, ne poštuju naše potrebe, naše granice, principe, pravila. Osećamo bes kada nas neko na nešto prisiljava, naređuje nam, brani, ili sprečava naš razvoj i ispunjenje ciljeva. Puni smo besa u saboraćaju, na ulici, u banci, na TV i sl.
Na bes možemo da reagujemo tako što dobijemo osip, proliv ili nam je muka u stomaku. Pored ovoga, izliv besa i ventilisanje može da bude i ogovaranje, ponižavanje drugih, ili pasivno-agresivno suzdržavanje, nepristojno ponašanje prema drugima.
Otkrijte bes, prevaziđite ga i oslobodite ga se, pre nego što vas obuzme i izazove nekotrolisano ponašanje zbog kojeg se posle kajete.
Životinje žive ispod nivoa uma. Čovek živi na nivou uma. Mi se identifikujemo sa umom. To je problem. Treba da živimo na nivou svesti. A svest treba da je božanska.
Kada osetite bes, pustite ga da prostruji kroz vas. Nemojte da se poistovećujete sa njim i da ga analizirate. Napravite distancu tako što ćete se podsetiti da je to samo osećanje, da je prolazno. U redu je ako je intenzivno ili neprijatno. Prihvatite činjenicu da osećate bes, i postanite svesni misli koje se javljaju u vezi sa tim, ali se nemojte uživljavati u to. Na kraju se distancirate od osećanja i povratite vaš prirodni osećaj samo-kontrole. Ako je vaše telo preplavljeno ovom emocijom, uzmite jastuke i iskažite svoj bes na njima. Nemojte to raditi da drugim ljudima. Na taj način ste izbacili iz sebe toksičnu energiju, a da pri tome niste povredili ni sebe ni druge.
Ako ste akumulirali mnogo besa, redovno „pražnjenje” na jastucima će vam pomoći da imate miran dan.
Međutim, bes nije nešto što tako lako možemo „isprazniti”. To je reakcija na problematičnu situaciju. Ako se ta situacija svakodnevno ponavlja, npr. ako nas je iznervirao šef na poslu, mi možemo kod kuće da se izventilišemo, izvičemo na ženu, decu, ili da odemo na jogu, trčanje, da tučemo jastuke, prejedamo se, igramo igrice ili gledamo serije. Problem je što se situacija neće tako rešiti. Tada nam je bes kao emocija nešto što nas upozorava da imamo situaciju koju treba da rešimo i daje nam motiv i snagu da to rešimo.
Nema svaka situacija rešenje, jer ne zavisi sve uvek samo od nas. Ono što mi i možemo da promenimo i na šta možemo da utičemo su naše reakcije na tu situaciju i na te osobe.
Dodatak
Postoji nekoliko vrsta besa:
- PASIVAN: Ove osobe vole da udovolje okolini. One potiskuju bes i kada odjednom planu svi se nađu u čudu.
- AGRESIVAN: Ove osobe sklone su agresivnom ponašanju, vređanju, maltretiranju i ponižavanju drugih ljudi, nekad i bez konkretnog povoda.
- PASIVNO-AGRESIVAN: Pasivno-agresivne osobe osećaju veliki otpor prema autoritetima. Oni će često saslušati želje i potrebe drugih, ali ih uglavnom neće ispoštovati.
- NEPRIJATELJSKI: Ove osobe su slične agresivnom tipu ali će se trude da ubede okruženje da se ceo svet urotio protiv njih i da su oni najveće žrtve.
- KONSTRUKTIVAN: Asertivno rešavanje problema iz pozicije međusobnog uvažavanja. Ovakve osobe adekvatno kanališu bes i rešavaju probleme dijalogom.
Izvori:
Knjige:
Osho, Zdrav emotivni život
Dimitrij Semenik, Upravljanje negativnim emocijama
dr Zoran Milivojevic, Emocije
Džudit Orlov, Emocionalna sloboda
Džerom Kejgan, Šta je emocija
Članci:
https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/dr-zoran-milivojevic-mi-smo-nacija-zabrinutih-i-ljutih-a-pravimo-se-da-smo-jaki
http://www.psihoverzum.com/author/psihoverzum/
http://milivojevic.info/ljutnja-i-bes/
https://www.vaspsiholog.com/tag/emocije/
http://careers.singidunum.ac.rs/psihologija-uspeha/
http://www.nadjabudimirovic.com/sr/tag/zakon-privlacenja/
https://samoobrazovanje.rs/sta-je-bes/
